Energija, upornost, volja i temeljan rad samo su neke od karakteristika koje dugoročno mogu doneti uspeh. Uspeh kao takav može doneti i dobre i loše stvari. Mnogi kažu – njihov odnos i balans može da stvori samo onaj ko je i nosilac istog. Kako se dolazi do rekordnih rezultata, šta je na tom putu motivacija, koliko realno sagledavamo sport, kako pristupiti biranju karijernog puta i zašto za našeg sagovornika možemo reći da je perspektivni srpski sportista koji svoju mladost i popularnost koristi na pravi način? Odgovore na sva ova pitanja dobićemo u nastavku teksta.

Predstavite se ukratko i predstavite svoj rad u nekoliko rečenica.

Moje ime je Mihail Dudaš, reprezentativac sam Srbije u desetoboju. Učesnik Olimpijskih igara, osvajač evropskih i svetskih odličja. Aktuelni nacionalni rekorder na otvorenom i u zatvorenom. Takođe sam Predsednik Saveza za školski sport Vojvodine i osnivač NSR Running Club-a.

Koja doza volje, energije, snage i upornosti je uložena u postizanje velikih rezultata koje ste Vi ostvarili?

Volja, energija i upornost su zapravo potkategorije osnovnog motiva svakog sportiste – ljubavi prema sportu. Moje stav se uvek zasnivao na tome da, ukoliko nema ljubavi prema onome što radimo, tu nema ni volje, ni energije, a kamoli upornosti. Svako od nas je sposoban da nauči gotovo sve što mu se pruži, ali najbolji su oni koji to rade iz strasti – to je osećanje koje nas motiviše i inspiriše; koje nas čini energičnim,  a uz sve to nas ta ista energija podstiče da budemo uporniji nego svi ostali. Mnogi od nas, u onome što radimo, imamo određenu konkurenciju koja podstiče na dodatan rad i recimo, biznis je vrlo sličan sportu. Najbolji su oni koji rade kvalitetnije i više od drugih, kao i oni koji svaki problem shvate kao specijalan zadatak koji treba da reše. Tako je bilo i u mom slučaju, te je rezultat takvog pristupa uvek bio nagrađen nekim velikim odličjem.

Da li smatrate da postoje benefiti sporta i zdravog života koji nisu dovoljno vidiljivi mladima i ako postoje, koji su?

Benefit zdravog načina života zajedno sa učešćem u sportu itekako može doprineti svakoj osobi u poboljšanju sopstvenih kvaliteta. Svaka osoba koja brine o sebi kroz ishranu, adekvatan odmor, mentalnu i fizičku spremu, uvek je par koraka ispred osobe koja to ne radi. Svi smo mi u trci za boljom pozicijom u društvu i svaki resurs za poboljšanje treba iskoristiti. Zbog čega je bavljenje sportom važno za svakog? Zbog toga što nas sport uči pravim vrednostima, a uči nas da nikad ne odustajemo od cilja i da u kriznim momentima stisnemo zube i pokažemo svoju snagu. Život nikada nije ravna linija. Usponi i padovi su sastavni deo svakodnevnice. Sport nas uči da, ukoliko pokleknemo, odmah ustanemo i nastavimo dalje.

S obzirom da smo imali priliku da Vas upoznamo kao predavača na Konferenciji studenata ekonomije, mogli smo da primetimo da, uprkos svojoj popularnosti i rezultatima i dalje stojite čvrsto na nogama i imate prijateljski odnos prema svim mladim ljudima koji Vam se obrate. Kako ste uspeli da se otrgnete od uticaja društva, koje poručuje stvari suprotne tome?

Trudim se da imam realan pogled na društvo oko sebe. Ceo svoj život, ponajviše zahvaljujući svojoj porodici, pokušavam da negujem prave vrednosti, a ne onakve kakve nam današnje kapitalističko društvo nameće. U situaciji u kojoj se sada nalazimo, gde nam je zbog vanrednog stanja nametnuta, društvo se polako vraća pravim vrednostima. Sada nam ne nedostaje da sebi kupimo Rolex sat ili da potrošimo 500e u izlasku. Sada bismo sve dali da možemo provesti više vremena sa svojim prijateljima, šetati u prirodi bez straha, kupiti avionsku kartu, iskusiti neki novi svet itd. Tako treba razmišljati i kada prođe vanredno stanje, kada se korona virus stavi pod kontrolu, jer svet će postati bolje mesto za život.

S obzirom da aktivno koristite društvene mreže i imate dosta pratilaca, na koji način ste ih do sada iskoristili kako biste učinili nešto dobro za svoju zajednicu?

Instagram i sve ostale socijalne mreže su nažalost u više slučajeva zloupotrebljene nego iskorišćene u dobre i kvalitetne svrhe. Moja misija je, u tom slučaju, da pružim svima kvalitetan sadržaj i da apelujem na negovanje pravih vrednosti. Popularnost sa sobom nosi određene benefite, ali nosi i odgovornost. Naša svaka reč se bolje čuje, češće kritikuje, a pogotovo kada je reč o mlađim naraštajima, i više upija. Iz tog razloga uvek biram šta ću da postavim jer sam svestan da moja stranica ima drugačiju ulogu i da privatnost, u mom slučaju, ne postoji.

Šta je, za Vas, najveća motivacija u životu i kako je spoznati?

Najveća motivacija za mene je oduvek bila ljubav prema svom poslu. Doduše, inspiraciju sam crpeo iz svoje porodice, prijatelja i svojih najbližih. Pored toga, muzika je oduvek bila dobar ’’okidač’’ za adrenalin koji mi je često bio potreban, kako bih nadmašio sebe i ostale. Motivaciju su mi pružali ljudi koji su bili bolji od mene, jer sam oduvek težio ka tome da budem najbolji u onome što radim. Za sve nas postoje razni faktori koji mogu uticati na motivaciju. Potrebno je da spoznamo šta je to što nas pokreće. Jednom kada to spoznamo, tu vrstu ’’goriva’’ možemo koristiti tokom celog života.

Da li Vam je popularnost donela osećaj straha i/ili osećaj sreće i ponosa? Kako se boriti sa sobom u takvim trenucima?

Popularnost mi je donela  mnogo toga dobrog. Vrlo sam ponosan što sam, u onome što volim, stvorio određeni kredibilitet na koji mi se dosta često ukazuje, a time sam takođe dobio priliku da utičem na mlađe naraštaje. Oduvek mi je bilo važno da mladima pokažem pravi put, pa makar to uticalo i samo 1% na njihov način razmišljanja. Sa druge strane, kada subjektivno gledam na stvari, ne osećam se kao poznata ličnost i ako nekada nije lako biti opušten kada su oči uperene u tebe. U mom slučaju se nikad ne zna da li me neko poznaje kada sam u nekom novom okruženju, ali je to breme koje uspešni sportisti nose sa sobom i od početka bavljenja atletikom sam znao da me to jednog dana čeka.

Ako bi Vas mlada osoba upitala šta da sledi kada je karijera u pitanju – instinkt i ljubav ili čist razum, Vaš odgvor bi bio? Zašto?

Prvo ljubav pa onda čist razum. Kada bi živeli život samo po principu ’’čistog razuma’’, podredili bi se sistemu koji želi da se uklopimo u već osmišljeni kalup. Za velike stvari, a pogotovo za one koje nam čine većinu svakodnevnice, prvo je potrebna ljubav pa tek onda sve ostalo. Uvek govorim da u životu postoje tri najvažnije odluke koje treba doneti: sa kime ćemo provesti ostatak života, kojim poslom ćemo se baviti i na kakvom krevetu (dušeku) ćemo spavati. Na svaku stavku utrošimo 30% u toku dana. Na poslu smo od 8-16h, kada se vratimo kući provodimo vreme sa voljenom osobom od 16-23h a onda spavamo od 23-7h. Kada bi u bilo kom navedenom segmentu izostavili emocije, pretvorili bi se u mašine.

Da li nam „umaranje“ sportskim aktivnostima zapravo donosi neku novu energiju i ako je odgovor da, koju?

’’Umaranje’’može imati i pozitivne i negativne efekte u zavisnosti od intenziteta. Svi mi imamo svoje granice, a kada ih prelazimo, treba to da radimo umereno. Recimo, aerobni trening (kardio trening) je veoma zdrav, zbog toga što povišenim otkucajima srčanog mišića (140-150bpm), podstičemo cirkulaciju u celom telu pa tako i u mozgu. Pojačana cirkulacija izbacuje toksine i štetne materije, te zbog toga možemo da kažemo da time čistimo svoje telo. Sa druge strane, previše težak trening može da nas zamori i da nakon toga uđemo u fazu ’’oporavka’’, gde će organizam crpeti sve energetske materije iz ćelijskih depoa. U tom slučaju, pravimo sebi medveđu uslugu. Vrlo je važno poznavati sebe i svoje telo, a u skladu sa time raditi intenzitetom koji je optimalan.

Za kraj, šta biste poručili mladima? Kojim putem da idu kako bi i njihova “Vizit karta” nekada bila vidljiva?

Mladima preporučujem osmeh, pozitivizam, samopouzdanje i upornost u ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Jasno definišite šta želite da postignete i da duboko verujte u to. Ne dozvolite nikome da vas obeshrabri, a pogotovo da vam kaže da nešto ne možete da uradite. Verujte u svoje ciljeve, radite vredno na njima i vaše delo će se, siguran sam, jednog dana prepoznati.

Mihail Dudaš rođen je 1. novembra 1989. godine u Novom Sadu. Atletikom se bavi više od 20 godina i tokom tog perioda obarao je različite nacionalne rekorde. Prvu veliku medalju osvojio je na Svetskom prvenstvu za juniore 2008. godine u Bidgošću. Na Svetskom prvenstvu na otvorenom 2011. u Tegu zauzeo je 6. mesto u desetoboju i postavio novi nacionalni rekord, koji je od tada više puta unapređivao. Učestvovao je na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine i  Letnjim olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. Nosilac je priznanja za najboljeg mladog atletičara Balkana i najboljeg atletičara Srbije. Završio je fakultet za uslužni biznis. Slobodno vreme rado provodi u ribolovu, što navodi kao jedan od svojih nastrastvenijih hobija.

Kontakt:

Mejl: mihaildudas@live.com

IG: mihaildudas

Kristina Petrović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *