Čini se da je danas, više nego ikada pre postalo gotovo nemoguće sačuvati unutrašnji mir i izboriti se sa stresom. U vreme interneta i digitalnih tehnologija, izloženi smo velikom broju informacija, vodimo ubrzan tempo života, hranimo se nezdravo, spavamo nedovoljno i izloženi smo velikom broju drugih  faktora koji negativno utiču na nas. Mladi ne vode dovoljno računa o svom fizičkom ali i mentalnom zdravlju i ponekad su  potrebni saveti stručnjaka. Pokušali smo da kroz intervju sa pshiologom Sandrom Mojašević odgovorimo na nekoliko pitanja vezanih za probleme mladih ljudi. 

Predstavite se ukratko i opišite svoj rad u nekoliko rečenica.

Zovem se Sandra Mojašević. Psiholog sam i kognitivno- bihevioralni psihoterapeut. Bavila sam se psihologijom primenjenom u različitim oblastima, ali ono u šta sam se zaljubila je psihoterapija.

Da li je Vaša želja oduvek bila da budete psiholog ili Vas je neko usmerio u tom pravcu?

O tome da budem psiholog razmišljala sam od srednje škole. Moja profesorka psihologije je jako uticala na mene da još u gimnaziji zavolim ovaj predmet. U to vreme sam razmišljala između žurnalistike i psihologije, ali je nekako psihologija pobedila. Sada mi je drago zbog toga.

 Poznato je da su studenti izloženi  visokom nivou stresa tokom ispitnog roka. Navedite nekoliko načina da se  efikasno i lako bore sa istim.

Stres je deo života i pored toga što je često neprijatan ima i svoje dobre strane, a to je da nas motiviše i pokreće da nešto u životu menjamo. Patološko dejstvo stresa počinje kada je ili veoma intenzivan ili predugo traje. Svako od nas ima različite mehanizme da se sa stresom bori, od onih manje funkcionalnih (izlivi besa, prokrastinacija ili odlaganje obaveza, preterano konzumiranje jela ili alkohola…), do onih koji su korisni (fizička aktivnost, sport, dobar film, topla kupka, omiljena muzika, razgovor sa prijateljem…). Kada ovi mehanizmi nisu dovoljni, treba razmišljati o stručnoj pomoći. Ono što sa svojim terapeutom možete da radite jeste da razvijate efikasne strategije borbe sa stresom. Neke od tih strategija mogu biti:

  • Izbegavanje stresora (ponekad je ovo moguće, ali nekad ne možete da izbegnete familiju, test ili ispit za vožnju)
  • Vežbanje tehnika relaksacije (progresivna mišićna relaksacija, mindfulness, vizuelne imaginacije, vežbe disanja…) Ovo se pokazalo kao veoma dobro sredstvo za upravljanje stresom.
  • Rad na kognitivnom nivou (prepoznavanje misli koje nam prouzrokuju osećanje stresa i njihova restrukturacija). Na primer misao “Ne smem da padnem ovaj ispit”, “Drugi ljudi moraju da me tretiraju sa poštovanjem”, “ Profesor me ne voli”… Restrukturacija podrazumeva zamenu ovih misli nekim mislima koje su više funkcionalne i koje su u skladu sa resalnošću. Na primer “Trudiću se da položim ispit, ukoliko padnem to je neprijatno, ali ne i nepodnošljivo”, “ Ljudi mogu da me tretiraju kako god žele, moje je pravo da na to reagujem da sebe zaštitim…”
  • Sagledavanje stresnih situacija u kontekstu celog života. Stres je sastavni deo života i neprijantost je nešto što u životu sigurno ne možemo izbeći.

Svedoci smo sve većeg broja pojave anksioznosti, kako kod starijih osoba tako i kod mladih. Koji su najčešći uzročnici ovakvog stanja kod studenata? Kada je pravo vreme da se osoba obrati stručnjaku?

Anksioznost je kao i stres životna stvar. Uzroci mogu biti različiti. Kod studenata su najčešće uzroci pojave anksioznosti misli vezane za neuspešnost ili neadekvatnost na fakultetu ili u ljubavnim odnosima. Takođe, porodični osnosi su česta tema kod mladih. Kada previše gledamo u budućnost često smo anksiozni jer je budućnost nepredvidiva. Kada gledamo u prošlost depresivni smo jer nismo u mogućnosti da nešto u prošlosti menjamo. Ono što možemo je da živimo sada i ovde, u trenutku. Da budemo prisutni u sadašnjosti i mislima i svim čulima. A ono što je važno jeste da šta god da od tegoba imamo bilo da je anksioznost ili nešto drugo, prihvatimo, stavimo u džep i krenemo prema svojim životnim vrednostima i ciljevima. To je način da porastemo.

Prema mom mišljenju pravo vreme da se obratimo stručnjaku je trenutak kada sebi postavimo pitanje da li da se obratim stručnjaku.

Opišite tehnike koje se mogu primeniti za borbu sa anksioznim napadima, a ne podrazumevaju upotrebu lekova.

Najbolji i najefikasniji način da se rešimo napada anksioznosti je da se sa njima sretnemo. To znači da se izložimo tome čega se plašimo. Na primer, ako se plašim javnog izlaganja treba što češće to da činim. ako se plašim izlaska na ulicu ili trg, treba da se izložim tom strahu. Naravno, to izlaganje može da bude graduirano i lagano. Ne moramo se izložiti odmah najvećim strahovima. Kada upoznamo strah on više nije tako strašan. Uz izlaganje korisne su vežbe relaksacije i davanje informacija o prirodi straha.

Kolika je i kakva uloga ljubavnih odnosa u životu studenata?

Ljubav je važna tema u životu mladih. To je period kada istražujeme sebe, druge i odnose koje sa drugima gradimo. Ljubavna pitanja su veoma složena jer podrazumevaju visok nivo emotivne angažovanosti a malo životnog (i ljubavnog) iskustva. Takođe, mladi ljudi se češće zaljubljuju, pa su češća i razočaranja i periodi patnje. Mislim da je mlade ljude važno podržati da budu pre svega svesni sebe, svojih želja, ciljeva, potreba. Nakon toga i svesni ljubavnog odnosa kome streme ili priželjkuju. To je jedna lepa i moćna pozicija koja obezbeđuje više samopuzdanja i zrelu izgradnju partnerstva.

Kako veze u ovom dobu utiču na razvoj ličnosti i kasniji izbor partnera tokom života?

Svako iskustvo je značajno. Počev od detinjstva i gledanja u odnos naših roditelja preko ličnog istraživanja na temu partnerstva. Važno je koristiti ta iskustva i ulaziti sve zrelije u veze. Ja nisam za neko determinističko shvatanje. Mislim da je svaki odnos prilika da se čovek menja i uči, kako u partnerstvu tako i u drugim odnosima.

Kako se izboriti sa gubitkom motivacije za učenjem, koji se najčešće javlja tokom završnih godina studija? I kakav je uticaj  prijatelja i partnera  na motivaciju?

Gubitak motivacije za učenjem je čest problem sa kojim studenti dolaze na završnim godinama fakulteta. To može biti otpor ka promenama i odrastanju, a može biti i zamor. Kao da je tih par poslednjih koraka ka diplomi najteže napraviti. Ja  volim strategiju vizualizacije cilja. Osoba zamisli da je uspela (u ovom slučaju zavšava fakultet) i zamisli do najsitnijih detalja kako joj život izgleda nakon toga (nema više knjiga, bubanja, noćnog rada…). Kod nekih studenata više motiviše priča vizualizacije neuspeha, takođe do sitnih detalja. Ostalo je par ispita, niste uspeli, batalili ste sve… I kako taj život izgleda.

Najbolji način da se nateramo da učimo i rešimo prokrastinaciju je razložiti cilj na male korake. Pa malo po malo. Ciljevi ne treba da budu preambiciozni. Realni i mali, a nakon nekog vremena da se povećavaju. Na primer, danas ću preći 10 stranica, pa ću se zapitati da li mogu još malo. Kada se zagrejemo i krenemo, posle ide sve lakše.

Ukoliko našu motivaciju za učenjem stavimo u ruke prijatelja ili partnera onda će oni uticati na to da li završavamo fakultet ili na neke druge životne odluke. Ja sam za preuzimanje odgovornosti na sebe. Lepše je držati svoj život u svojim rukama.

Koliko su važne vannstavne aktivnosti za studente? Kako one mogu da utiču na lični razvoj i na dalju karijeru mladih?

Vannastavne aktivnosti su prilika da studenti razvijaju veštine. Znanje koje se stekne na fakultetu sigurno je važno, međutim, pokazalo se da u mnogo većoj meri u životu i karijeri koristi razvoj veština, pre svega socijalnih veština. Treba iskoristiti svaku priliku da se unapredi komunikacija, i razviju druge soft veštine.

Šta biste poručili mladima? Kojim putem da idu kako bi i njihova “vizit karta” nekada bila vidljiva?

Mislim da svako treba da sledi svoj put. Kada smo autentični, u dobrom kontaktu sa sobom i živimo u skladu sa svojim vrednostima, onda je ono što se zove naša “vizit karta” nešto čime ćemo pre svega mi biti zadovoljni a onda to postane vidljivo i za druge bilo da smo lekar, frizer ili auto mehaničar.

Sandra Mojašević je diplomirani psiholog, kognitivno- bihejvioralni psihoterapeut . Poseduje višegodišnje iskustvo u različitim  obukama. Autor je i voditelj velikog broja instruktivnih i iskustvenih kurseva usmerenih ka jačanju potencijala pojedinaca i grupa. Realizovala je veći broj „ in house“ treninga u firmama iz oblasti poslovne komunikacije, uz individualni rad sa menadžerima. Autor je i realizator više akreditovanih programa u prosveti i zdravstvu. Zaposlena kao HR menadžer u firmi Vossloh i kao psihoterapeut u psihološkom centru Psihosfera. Njeni hobiji su  ples i kick boks.

Kontak:

sa.djokovic@gmail.com

Broj telefon: 0637488990

Milić Maja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *