Pre ili kasnije svako se zapita kuda i kako krenuti sa građenjem karijere. Da li juriti kompanije sa biografijom u ruci ili pokrenuti sopstveni posao? Svejedno je, prepreke nas čekaju na svakom koraku. Ali koje nas to prepreke očekuju i kako ih zaobići? Šta poslodavci žele da čuju na razgovoru za posao? Kada je pravo vreme da započnemo svoju biznis pustolovinu?  Za odgovore smo zamolili Ivana Minića, preduzetnika sa dugogodišnjim iskustvom koji neretko i nesebično ume da udeli savete mladima.

“Krenite odmah, ako treba i po cenu da uspete”, Ivan Minić

Predstavite sebe i svoj rad u nekoliko rečenica.

To nije baš tako jednostavno, ali probaću – sa 16 godina pokrenuo sam najveću Internet zajednicu na ovim prostorima – Burek.com. Poslednjih 15ak godina nalazim se između tehnologije i marketinga, pomažući obema stranama da se međusobno razumeju. Sa 23 godine prodao sam većinski udeo u svom prvom biznisu i dobio investiciju za dalji razvoj.

Pokrenuo sam nekoliko uspešnih malih biznisa. Često javno govorim na teme preduzetništva, marketinga, celoživotnog učenja i ličnog razvoja. Osmislio sam i vodio projekat MojaFirma.rs, a poslednjih godinu dana vodim Pojačalo podkast.

Od 2005. godine vodim projekte iz oblasti web razvoja, interno i za klijente, a upravo upravljanje digitalnim projektima i predajem na Fakultetu za medije i komunikacije studentima Digitalnog marketinga.

Kako i kada treba da počnemo tražiti zaposlenje?

Jedan od mojih najboljih prijatelja je svojevremeno podelio sa mnom anegdotu koja se dogodila u vreme kada je upisivao fakultet. To je neka 2005. godina, privatni fakultet je u pitanju, i na prvom predavanju, profesor menadžementa, za koga će se ispostaviti da je zaista bio fantastičan i veoma značajan za njegovu karijeru, rekao je studentima otprilike – ako po završetku fakulteta budete morali da tražite posao (u struci), nešto niste uradili kako treba.

Slažem se sa tim. Verujem da što ranije, idealno još u srednjoj školi, a najkasnije na fakultetu, treba krenuti sa aktivnostima koje mogu da doprinesu vidljivosti i boljem profilisanju. Učešće na skupovima, pisanje bloga ili nekog drugog formata, aktivizam. Zavisi naravno šta ko želi, ali danas postoji puno platformi i prostora koji mogu da nam omoguće da budemo primećeni. Vremenom takve stvari otvaraju vrata. Iza nekih vrata se možda krije ponuda koja se ne odbija J

Možete li da prokomentarišete klimu koja vlada u našoj zemlji kada je u pitanju započinjanje sopstvenog biznisa?

Smatram da je najveći izazov prevazići ljudski faktor u sopstvenom okruženju. Malo je ljudi koji će dobiti otvorenu i iskrenu podršku okruženja prilikom pokretanja posla. Porodica će ih odvraćati, prijatelji im govoriti da su ludi i slično.

Drugi deo problema je nedostatak relevantnog znanja kroz obrazovanje. Tu nažalost ne vidim neko rešenje, osim lične inicijative zainteresovanih. Pitajte, reći ćemo vam. I nama je neko nekad.

Što se samog osnivanja i kasnijeg poslovanja tiče, regulatorni okvir je dobar, institucije uglavnom prilično efikasne. U tom smislu zaista ne zaostajemo značajno za najrazvijenijim društvima. Danas privredno društvo možete osnovati za svega 2-3 dana, potpuno elektronski, uz troškove koji su minimalni.

Šta je ono što poslodavci žele da vide u našoj biografiji, odnosno da čuju na intervjuu za posao?

Verujem da to zavisi do poslodavca. Ja gledam relevantno iskustvo. Kada neko traži prvi posao taj CV prosto ne može biti impresivan. Kako god ga nacrtali i organizovali, on ima onoliko informacija koliko ima. Lično, volim uredne i pregledne biografije bez mnogo egzibicija.

Volim da vidim inicijativu i preuzetu odgovornost. Realnu odgovornost. Ako ste jedno leto radili u fast food-u, ja to zaista vidim kao pozitivnu stvar. Sa druge strane, ako imate milion nekakvih sertifikata o odslušanim obukama, meni to govori da sakupljate sertifikate. Kako sam i sam predavao mnogo puta na fakultetima, i gledao posle predavanja kako studenti stoje u redu da bi dobili sertifikat, to mi zaista ne uliva nikakvo poverenje. To naravno ne znači da relevantne obuke i usavršavanja ne treba da budu deo CV. Apsolutno trebaju, ali ta sekcija je upravo za relevantna stručna usavršavanja, ne za popunjavanje praznog prostora J

Šta je najvažnije da ljudi znaju na početku pokretanja sopstvenog posla? (Možete ovo shvatiti kao Vaš savet za preduzetnike koji su upravo pokrenuli ili razmišljaju pokrenuti svoj biznis)

Poželjno je da poznaje tržište na koje izlazi, kao i da bude realan sa planiranjem budžeta. Veoma često ljudi osmisle dobru stvar, ali umesto za 6 ili 9 meseci, isplaniraju budžet za 2 ili 3, verujući da će stvar brže postati održiva nego što je realno.

Takođe, često se pojave fantomski troškovi koji nisu planirani u biznis planu i budžetu. Nekada je to zaista nešto što niko nije mogao pretpostaviti, ali veoma često su to stvari koje su potpuno logične stvari koje ste mogli predvideti nakon jednog razgovora sa relevantnom osobom – knjigovođom, konsultantom ili nekim ko se tim konkretnim poslom bavi.

Postavite za kraj sebi jedno pitanje – ako to nešto što ste smislili ne postoji, da li postoji dobar razlog za to? Možda ne postoji zato što je nemoguće. Možda je postojalo pa propalo. Ne kažem da treba odustati, samo treba dobrom pripremom smanjiti rizik.

Kako bi opisali put koji treba da se pređe od ideje do realizacije?

Zavisi od ideje. Obično je za velike i vredne ideje taj put dug i težak. Nekada taj put nema kraj, a nekad je kraj na potpuno drugom mestu u odnosu na ono gde smo ga očekivali.

Ne možete svaki put zatresti mrežu, nekad će lopta jedva preći preko gol linije – ali oba ova slučaja se broje jednako, samo se drugačije pamte i čine da se drugačije osećamo.

Kolike su prepreke za mladog čoveka na početku karijere da uskladi svoj posao sa slobodnim vremenom i drugim interesovanjima koja ima? (Ukoliko se osvrnemo na ono što Vi radite možemo videti da ste upravo Vi osoba koja uspešno radi i ono što voli, u čemu uživa i svoj regularni posao – web developing)

Sve je stvar prioriteta u životu, pa i to. Ne postoji “nemam vremena za X”, postoji jedino “X mi nije dovoljno važno da odvojim vreme”. Nekad je to neka aktivnost, nekad je to neka osoba, ali uvek je pitanje prioriteta.

Vreme je deficitarna stvar, ali je potpuno predvidljiva. Vi tačno znate da ćete svaki naredni dan imati po 24 sata. Ako spavate 8, ostaje 16. To je svake nedelje 112 sati kojima raspolažete. Sasvim dovoljno vremena za sve važne stvari. I sve važne ljude.

Koliko je važno i kakvu ulogu u građenju karijere imaju naši “dečački” snovi?

U građenju karijere ne znam koliko imaju. Nažalost, većina stvari koje su moji dečački snovi, spadaju u “vannastavne aktivnosti”. U karijeri mi nisu pomogli mnogo, ali ono gde jesu veoma je zadovoljstvo životom i izborima koje sam napravio.

Upoznao sam neke neverovatne ljude, doživeo uživo neke vanserijske trenutke. Da bi se to desilo, neke druge trenutke sam morao da žrtvujem. Ne kajem se, ali konstatujem da je tako – prioriteti, kao što već rekoh.

Dakle, dečački snovi su važni i za njih uvek treba ostaviti prostor. Koliki? To je već do svakog od vas. Ja sam napravio svojevremeno spisak stvari koje želim da doživim i polako skidam stavke sa njega. I da ne doživim ni jednu više, bio bih zadovoljan J

Šta biste poručili mladima? Kojim putim da idu kako bi i njihova vizit karta nekada bila vidljiva?

Da se cimaju. Da se ugledaju na pozitivne primere oko sebe i pronađu način da se aktiviraju, i samim tim vremenom sebe učine vidljivim.

Da mnogo uče, i redovno hrane glavu zanimljivim i korisnim stvarima, a dušu onim što vole.

Ni jedna pametna i korisna stvar koju uradimo i naučimo nije uludo. Nekad će vam značiti. Sve može da bude suvišno, osim znanja. Zato učite i radite.

Da biste odlučili koji je vaš put morate probati sve (dobro ne baš sve), a kada ste mlađi, rane lakše zarastaju. Zato krenite odmah, ako treba i po cenu da uspete.

Kontakt:

e-mail: ivan.minic@gmail.com

LinkedIn: www.linkedin.com/in/ivanminic

Twitter: burek

IG: @burek85

www.pojacalo.rs

Ognjen Stanković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *