Skoro 1.000 ljudi angažovanih u radu, preko 250 realizovanih događaja, oko 1.000.000 dinara prikupljene humanitarne pomoći – samo su neke od činjenica koje karakterišu još malo pa osmogodišnji rad Studentske Asocijacije Nova Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Grupa od desetak studenata se te 2013. godine okupila sa istim ciljem – da otvore nova poglavlja rada, uspeha, boljeg studentskog standarda, edukativnih, sportskih i humanitarnih aktivnosti. Ali, pored navedenih stvari, stvorili su mnogo više – iskreno prijateljstvo, tim i jedinstvo koji i godinama nakon osnivanja šire svoj krug.
On danas radi na poziciji direktora prodaje u firmi Mitić Company koja posluje kao diler za BMW i mini vozila u Srbiji, u slobodno vreme voli da se bavi sportom, pri čemu posebno izdvaja skijanje, fudbal i stoni tenis. Završio je Ekonomski fakultet u Nišu i nosi zvanje master ekonomiste. Prija mu dobro vino, a smiruje kvalitetna knjiga, dok tokom dinamičnijih dana preferira adrenalinske aktivnosti – imao je prilike da roni, jedri padobranom, vozi elektro sanke na planini. Nekada predsednik Studentskog parlamenta Ekonomskog fakulteta, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Nišu, predsednik skupštine SKONUS-a. Kada danas kažete Miloš Dimić, pored svega ovoga, po jednome će ga većina ljudi odmah prepoznati – te 2013. postao je osnivač i predsednik Studentske Asocijacije Nova.
Skoro punih osam godina je prošlo od osnivanja Studentske Asocijacije Nova. Kako je nastala ideja za stvaranje studentske organizacije sa posebnom simbolikom – SAN?
U trenutku osnivanja Asocijacije simbolika se vezivala za drugu reč – NOVA. Postojala je ideja da se razvije novi koncept rada i studentskog organizovanja na fakultetu koji bi studentima pružili mogućnost da se aktivnije uključe u vannastavne aktivnosti, kako prisustvom, tako i u organizacionom smislu. Nakon višemesečnog planiranja i priprema, nekoliko kolega i ja smo odlučili da ideju podelimo sa ostalim studentima. Istog trenutka smo osetili veliku podršku studenata, ljudi su počeli da prihvataju našu ideju i da nam se pridružuju. Za vrlo kratko vreme broj aktivnih članova je postao trocifren i krenuli smo da sprovodimo prve aktivnosti. Emocije i energija koje su bile prisutne u našem radu, činile su da se stvori neraskidiva veza među ljudima u timu, što nam je omogućilo da budemo uspešni i istrajni u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Studentska Asocijacija Nova, i njena skraćenica SAN postali su deo svakodnevice studenata Ekonomskog fakulteta, njihovih navika i života. Veliki broj studenata koji su završili studije, vezuju svoje vannastavne aktivnosti, putovanja, stečena prijateljstva i ljubavi za reč SAN, pa zato možemo reći da ta reč nosi posebnu simboliku u svakom smislu.
Zašto je dobro baviti se studentskim aktivizmom tokom studiranja?
Postoji puno prednosti koje vam studentski aktivizam može podariti. Ukoliko bih morao da podvučem crtu i odlučim se za dve, to bi bili prijatelji i rad na sebi. Smatram da je rad u studentskim grupacijama, vrlo sličan radu u realnom poslovnom okruženju. Imate priliku da organizujete razne vrste događaja i stičete veštine i iskustvo koje će vam biti dragoceno u budućnosti. Pregovori sa upravom su priprema za pregovore sa menadžmentom firme u kojoj ćete raditi. Benefit koji će možda biti i najvažniji u periodu nakon završetka studija su odnosi i komunikacija. Oni će se pojavljivati u različitim fazama profesionalnog razvoja, to su odnosi sa nadređenima, podređenima, sa klijentima. Ukoliko se odnosi razviju na pravi način mogu značajno uticati na rezultat. Iz ovoga možemo zaključiti da nije netačno kada kažu da se liderima smatraju oni koji su jako dobri u ovom segmentu.
Prijatelji – to je zaostavština koju ćete dobiti za ceo život. Mišljenja sam da se oni ne stiču lako, zato ih treba čuvati i ulagati u one prave. Uvek sam savetovao mlađe kolege da instant prijateljstva ne postoje i da pažljivo biraju ljude sa kojima će podeliti ostatak života. Za četiri godine studija možete prepoznati ko su ljudi koji vam prijaju, a nakon fakulteta ta veza može postati još jača. Studentski aktivizam je u stvari izvor energije i emocija, pitanje je samo da li ste spremni da zaplešete sa njima.
Šta je tebi doneo višegodišnji angažman u ovoj oblasti? Koje si sve uloge i na kojim nivoima organizovanja imao?
U prvoj fazi su to bili zadovoljstvo i ispunjenost. U završnoj fazi mogu pridodati ponos, jer su vrednosti koje smo gajili na početku opstale i sada su duboko ukorenjene u Asocijaciji. Moj početak se vezuje za prve dane studiranja kada sam sa kolegom otišao do kancelarije Studentskog parlamenta i ponudio se da pomognem u vannastavnim aktivnostima. Moj moto u tom trenutku, koji i sada važi je: velika očekivanja treba vezivati za veliki trud i rad. Dakle, radi i uspeh će doći. Posle određenog vremena postao sam predsednik Studentskog parlamenta na fakultetu i krenuli smo da gradimo jaku Asocijaciju. Postepeno smo se uključivali u rad Studentskog parlamenta Univerziteta i onog trenutka kada je Asocijacija postala jedna od najbolje oraganizovanih na Univerzitetu i u Srbiji, dobili smo veliki prostor da se ozbiljnije uključimo u rad Studentskog parlamenta Univerziteta u Nišu. Na Univerzitetu smo preneli način rada Asocijacije, osnovali resore, pokrenuli ključne projekte i dobili zančajniju ulogu u kreiranju plana aktivniosti u okviru najvišeg predstavničkog tela na nivou Srbije – SKONUS-a. Kao predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Nišu, predložen sam da preuzmem ulogu predsednika skupštine SKONUS-a i to je bila moja poslednja uloga u okviru studentskog organizovanja. Moram reći da su mi individualni uspesi bili dragi, ali da sam puno više uživao u ostvarenjima koja smo imali kao tim.
Da li angažovanje u studentskim organizacijama možemo smatrati dobrom pripremom za budući posao? Zašto?
Rad u studentskoj organizaciji sam po sebi predstavlja određenu vrstu posla. Naravno, potrebno je da organizacija bude adekvatno organizovana i strukturirana. U takvim okolnostima možete steći radne navike, učiti da organizujete vreme ukoliko želite da završite sve dnevne obaveze i upoznati se sa usponima i padovima. Ukoliko iskustvu nastalom radom u studentskim organizacijama dodate kvalitetno znanje stečeno kroz redovnu nastavu, možete biti veoma interesantni poslodavcima.
Kada je, po tvom mišljenju, pravo vreme za ulazak u vode studentskog aktivizma? Koliko je teško uskladiti formalne fakultetske obaveze i vannastavne aktivnosti?
Pravo vreme može biti individualno za svakoga. Potrebno je da osetite potrebu da se posvetite stvarima koje ne podrazumevaju knjigu i klasično učenje. Nekome se to desi u prvoj godini, dok postoje studenti koji će se na taj korak odlučiti kasnije. Moj savet bi bio – prva godina. Imate više vremena da izgradite prijateljstva, da se dodatno usavršite i napredujete, kako biste spremno dočekali kraj studija i buduće poslovne izazove. Iako mnogi posmatraju formalna zaduženja i vannastavne aktivnosti kao obaveze, u stvari nije tako. Vannastavne aktivnosti često mogu biti vetar u leđa i satisfakcija za ostvarenje formalnih obaveza. Zato važi nepisano pravilo da studenti koji učestvuju u vannastavnim aktvnostima lakše polažu ispite u odnosu na studente koji su fokusirani isključivo na formalno obrazovanje. Dakle, uz adekvatno organizovanje vremena, posvećenost i želju, možete uskladiti sve svoje aktivnosti.
Po čemu se Studentska Asocijacija Nova izdvojila? Navedi nam nekoliko ključnih momenata koje smatraš posebnim uspehom Asocijacije tokom ovih 8 godina.
Ljudi, njihove vrline i kvaliteti su ono što će Asocijaciju izdvojiti od ostalih. Asocijacija je uvek bila brojna, deo nje su uvek bili kvalitetni studenti i dobri ljudi. To je ono čemu smo težili i čemu se danas teži. Većina bivših članova Asocijacije su na putu da izgrade dobre poslovne karijere. Brzo napreduju u poslu i lako se prilagođavaju različitim izazovima. Uticaj Asocijacije se ne završava dipomiranjem, već suprotno, tek nakon studija i ostvarivanjem u poslovnom svetu dobija svoj najbolji oblik.
Ključni trenutak za održivost Asocijacije bio je odmah nakon osnivanja. Na prvim izborima za Studentski parlament Asocijacija je imala 20 delegata, nasuprot takođe 20 delegata koliko su imale druge dve organizacije zajedno. Na kraju, uz Dontov metod računanja i kvalitetan program uspeli smo da pridobijemo poverenje većine i pobedimo. Međunarodne konferencije, forumi, veliki broj humanitarnih događaja i ostale aktivnosti same po sebi predstavljaju uspeh. Imajući u vidu da se u osmoj godini postojanja, većina aktivnosti održava osmi put za redom, znači da dobro radite, a to je poseban uspeh.
Kada ti neko za 10 godina bude rekao „SAN“, čega ćeš se prvo setiti?
Bio bi to svojevrstan rolerkoster uspomena u mojoj glavi. Teško je izdvojiti jedan trenutak, jer ih je bilo pregršt. Možda su najemotivniji momenti vezani za početak, osnivanje, prve uspehe i pobede, slavlja. Puno slika iz tog perioda ostaće urezane kao sjajni trenuci mog života. Izdvojio bih još kancelariju – jer se u njoj provede puno vremena, Ekonomijadu – jer se tu dese najintresantnije dogodovštine i ljude sa kojima doživiš sve to.
Pet stvari zbog kojih bi svako trebalo da da priliku studentskom aktivizmu:
- prijatelji,
- kontakti,
- izazov,
- znanje,
- usavršavanje.
Koliko je tvoj angažman uticao na zapošljavanje nakon fakulteta – da li je pomogao? Zašto si izabrao baš taj posao za svoj karijerni put?
Jeste, pomoglo mi je, jer je sve što radite u okviru Asocijacije vidljivo. Pre ili kasnije će neko primetiti vaše kvalitete i pokušaće da vas zaposli. Bitno je da radite marljivo i iskoristite svaku priliku koju vam studentski aktivizam pruža. Ukoliko ste proaktivni, obrazovani, vredni i volite da radite, uvek ćete biti u mogućnosti da pronađete dobar posao. U mom slučaju je sve bilo spontano, ponuđen mi je posao nakon završenih master studija, imao sam osećaj da je to pravi izazov i prihvatio sam.
Nakon određenog perioda prilagođavanja posao je postao strast i zavoleo sam ono što radim. U mom poslu svaki dan je novi izazov, morate dosta da radite na sebi ukoliko želite da budete na visokom nivou. Bitno je da uvek imate cilj. Kada ste brucoš, želite da što bolje završite prvu godinu. Kao apsolvent težite završetku studija i želite da upišete master. Na poslovnom planu taj put može biti duži i zahtevniji, ali uvek treba težiti apsolviranju, masteriranju ili doktoriranju.
Kroz rad Studentske Asocijacije Nova prošlo je puno studenata. Koje su glavne osobine ljudi koje si birao za svoje saradnike? Koliko profesionalnih ljudi zapravo postoji među studentima?
Primarni uslov je da student poseduje ljudske kavalitete. Smatram da su dobrota, iskrenost i poštenje temelji na kojima bi trebalo graditi svoju ličnost, ali i profesionalni profil. U svakoj osobi se krije određeni kvalitet, potrebno je da se on prepozna i razvija na pravi način. Moja ideja je bila da uvek imamo dobar i kompletan tim, što znači da svako radi deo posla u kome je najbolji. Na taj način svi doprinose uspehu tima. Lepo je kada možete da se oslonite na nekoga i da znate da će određeni posao biti uspešno završen. Naravno da postoje takvi ljudi među studentima, u trenutku studiranja možda nisu na svom maksimalnom nivou, ali vremenom napreduju, usavršavaju se i postaju eksperti u različitim oblastima.
Za kraj, ako te pitam kako već osam godina snovi postaju java, da li bi nam odao tajnu?
Kontinuiran rad, jasan cilj i kvalitetan plan mogu biti dobri preduslovi da ostvarite određeni napredak, bez obzira da li radite na sebi ili na nekom projektu. Važno je da budete srećni i zadovoljni u tom poduhvatu, tada su veće šanse da ishod bude pozitivan. Ukoliko stvari ne krenu onako kako ste očekivali, a izvesno je da će takvih situacija biti, morate biti motivisani i istrajni u svojim nastojanjima. Neuspeh je put do uspeha. Zato verujte u sebe, verujte u svoj tim i ne dozvolite da drugi odlučuju o vašem životu. Uzmite stvari u svoje ruke i ostvarite svoje snove. Srećno!
Kako nam je Miloš tokom intervjua rekao, jedna od aktivnosti kojima se uvek rado okreće jesu putovanja. Pored geografski udaljenih putovanja, mogli bismo da kažemo da se poseban segment njegovih putovanja odigrao tako da nije ni otišao iz Niša. Putovanja koja su od klasičnog studenta napravila studenta sa posebnom idejom; od studenta sa posebnom idejom formirala studentskog lidera; od studentskog lidera načinila uspešnog poslovnog čoveka. Kako smo u poslednje vreme prilično ograničeni geografskim kretanjem, razmišljajte da putujete na malo drugačiji način… Kako ste mogli da pročitate iz intervjua, takva putovanja mogu da postanu jako zanimljiva!
